Kovano gvožđe Beograd - Novosti

Kada sam doneo odluku da napravim krevet, znao sam da će to biti dugotrajan proces i da ću imati bezbroj zamki,  problema i dilema ako želim da izbegnem eventualne greške i propuste.

Ja imam iskustva u osvajanju novog programa pre svega što volim izazove, a nije mi stran ni takmičarski duh. Već sam prošao slične situacije kada sam pravio stolicu, a kasnije i poštansko sanduče. Rezultati nisu izostali, ponosan sam na krajnji rezultat i nije mi žao angažovanog vremena.

I tako navalim na pravljenje kreveta k’o smrt na babu. Pogledam malo latinoameričkih sapunica, vidim da to jeste krevet od kovanog gvožđja, ali do zla boga nakaradno napravljen, tek da zameni kulise.

Obidjem salone, nije bilo nekog oduševljenja, čak sam išao da pogledam preporučene modele koji su imali respektivnu cenu i opet ništa.

Bacim se na internet, svega i svačega tu ima, vec su inspiracije prevazišle čak i moju maštu, poskidam puno slika da ih na miru odgledam, ali nije bilo mesta oduševljenju.

Ostavim dizajn za kasnije, pa krenem sa statikom i proračunima.

Povadim antropološke mere koje mogu diktirati samo visinu madraca od-do i to je bilo sve.

Proizvođači madraca imaju i meni i a la card pa se može praviti krevet prema postojećoj tipskoj dimenziji madraca ili se može naručiti madrac tek pošto se napravi krevet željenih dimenzija.

Naravno da je a la card skuplja varijanta.

Proizvođači madraca su me dodatno bacili u probleme jer je debljina madraca od 17-30cm. A šta ako neko preko toga stavi i memori penu? A  ja moram da se uklopim u antropološke mere koje su u rasponu od 46-56 cm. A neki kupci traže i opciju guranja fioke sa posteljinom ispod kreveta. Tu su i točkići na fioci, pa sad uklopite sve to i da svi budu zadovoljni.

Prva odluka koju sam doneo ticala se izbora materijala za krevet. U interijeru uvek navijam za fi ili okrugle preseke gvožđa jer su topliji i nema mogućnosti da se u prolazu osoba ogrebe.

Odlučim se za cevi od 60mm koje bi bile noge kreveta, a sa gornje strane da budu zatvorene koveksnom kalotom istog prečnika. Na tržištu nisu postojale ovakve kalote, pa sam konsultovao nekoliko proizvođača, ali ni tu nije bilo rezultata.

Traksler koga sam angažovao se trudio i uspeo delimično, ali je lim bio debljine 0,5mm, a obrada nije bila savršena.

Naljutim se i pokušam da ih sam napravim. Znao sam dosta o dubokom izvlačenju, nešto sam obnovio iz knjiga i moj strugar dobije radni nalog i crtež da napravi alat. Kod ovakvih zahvata potrebno je imati hidrauličnu presu sa dva nezavisna cilindra od kojih prvi drži lim po obodu, a drugi izbija profil. Ja nisam imao ovakvu presu pa sam pokušao nekim drugim tehnikama da stegnem lim, a svojim alatom izbijem profil. Rezultat nije bi zadovoljavajući ali sam barem pokušao.

Pronađem u inostranstvu firmu koja proizvodi šuplje kugle od 60 mm i uvezem poluproizvod od koga se te kugle prave, a to su kalote od 60mm i zavidne debljine 3mm. U pitanju je bio poluproizvod, pa je moj strugar morao da ih dodatno obrađuje, ali smo dobili rezultat. Nakon zavarivanja kalote na cev, ponovo smo vršili strugarsku obradu i to je bilo ok.

Uradili  smo više različitih dužina ovih cevi, odnosno visina krevetskih nogu. Sa donje strane smo zavarili dno sa maticom gde montiramo plastičnu podlošku.

Nekoliko dana sam konstruisao kačenje stranica i nogu u Auto-Cadu, nije to bilo loše, ali je bilo mnogo delova, pa je trebalo praviti uputstvo za upotrebu.

Brzo sam se ohladio od svoje konstrukcije kada sam naišao na nemački krevet koji je imao slični princip kao naš vojnički krevet ali mnogo savremenije. Odlučim da razmišljam u tom pravcu i počnem preko interneta da jurim rešenje ovog problema.

Čak sam otišao i na sajtove nekih patentnih zavoda i tu pronašao recept. Da ne izmišljam toplu vodu. Iskoristio sam princip, prilagodio ga i usavršio, a zatim isekao na numeričkoj mašini.

Bingo! Bilo je pravo zadovoljstvo kada sam rešio ovaj zadatak.

Ostalo je još dosta posla. Stranice kreveta su me izluđivale. Jurio sam neke duboke i uzane kutije sa zaobljenim stranicama, toga nigde nije bilo jer ne postoji.

Znam kakav je problem kada se nameštaju čaršavi i uvlače sa strane, a tamo ništa zaobljeno i prijatno, vec oštro i neprijatno.

Odlučim da konstruišem stranicu, pa kud puklo da puklo. Posle nekoliko proba se iskristalisao izgled; konstruisali smo alat koji podržava više različitih visina, koji ima smaknuće u donjem delu gde bi se sakrili eventualni šrafovi. Koristili smo debeli hladno valjani lim da bi imao veliku nosivost, očistili smo ga i ofarbali pre savijanja sa strane koju smo proglasili sa unutrašnju, a posle savijanja i punktovanja ofarbali smo ga i spolja.

Hteo sam da budem racionalan pri odluci o dizajnu ispune. Nije mi se svidelo rešenje sa par elemenata na uzglavlju kroz koje čovek može da  propadne i povredi se. Nije mi se svideo rad u kome ima šiljaka, oštrih završetaka i sl.

U krevetu se i spava i čita i pije čaj i vodi ljubav. Uzglavlje mora biti dobro popunjeno, moraju se koristiti obline gde god je to moguće, jer se u polusnu može nesvesno zakačiti i povrediti.

Okrugli materijal koji sam izabrao – čelik poboljšanog kvaliteta bio bi veoma težak ako bi se podredio vizuelnom efektu da daje punoću rada. Zato sam izabrao cevasti materijal, debelo zidni, koji se može oblikovati u bilo kom dizajnu i koji može prihvatiti i našu šuplju kovanicu koju dosta eksploatišemo. Jurnjava za ovim materijalom podrazumevala je mnogo putovanja i eksperimenata.

Konačno smo uspeli da od ove cevi savijemo i krugove čiji se sastav ne poznaje, a koji prihvataju naše rozetne kao ispunu.

Lutanje za odgovarajućim dizajnom je takođe potrajalo. Prisetio sam se jednog starog snimka iz Dubaija iz galerije Viktor, jer mi se taj krevet baš dopadao. Prilagodili smo dizajn našim alatima i potrebama i krevet je ugledao svetlo dana. Kasnije sam u katalogu Rik-Fer video da su oni dizajnirali taj krevet koji je u mojoj spavaćoj sobi i na ovom sajtu.

Kvalitet boje je morao biti vrhunski jer je u pitanju dinamičko korišćenje. Posle farbanja i patiniranja potrebno je zaštititi sve dvokomponentnim lakom kao što se radi kod automobila.

Kupio sam nekoliko setova ove preskupe akrilne boje i eksperimentisao. Za sebe sam ipak izabrao sjaj, a ne mat, jer je prijatniji na dodir, a i lako se održava.

Što se tiče dušeka i letvica, ima mnogo proizvođača i cene su u ogromnom rasponu - da li je i kvalitet adekvatan ceni ne bih komentarisao.

Svakako predlažem upotrebu latoflex letvica sa opcijom dizanja glave i nogu, a za bračni krevet predlažem i dva nezavisna dušeka.

To je ta moja priča. A već je prošla ponoć. Zaspaću odmah. Spavam u turbo modu, samo nekoliko sati. Da li je to zasluga ovog kreveta? Proverite!